MY DOWNOV SINDROM …

Izvejao se sneg, oblikovao u plastelin i polako se otapa. Otapaju se dani preda mnom, otvaraju se karte životni puteva urezanih dalekih osamdestih godina prošlog veka.
Puna sam pitanja, a i odgovora.“Mama što si mi rodila štrunfa? „ rečenica koju su mi pričali da sam rekla kad sam dobila brata, a nisam znala istinu.Eh te karte, te činjenice da znaš, a u stvari neznaš.Skrivanja i previranja radi čeka i koga, kad sve i onako nakon dvadeset osam godina dođe na videlo.
DOWNOV  sindrom. Reč koju nisam razumela, ali sam shvatala da se menja, okreće moj dečiji život za 360stepeni. I bi tako, prepuštena sebi, a svi okrenuti njemu.Ne žalim, ne kajem se, ne osuđujem, jer nebih bila ovo sto jesam sad.Spoznaja da imaš rođenog brata koji je poseban baš poseban.S pažnjom i ljubavlju on će moći opstati.
Prognoza deset  dana života. Prošle tri decenije  i tu je sa mnom  i u meni.
Kolika količina ljubavi i pažnje, radi opstanka, a neuzvraćanja iste?
Okrenulo se sve, moji roditelji, bake ,deke i ja , svi u njega ko malo vode na dlanu.Najveća žrtva moja majka. „On je moje djete, on mora da živi“, mora a gdje si ti tu mama? Pitam se ja i tada i sada, a odluka opstanak je na meni.
Ljubav, žrtva ili neprihvatanje realnosti? I jedno i drugo i treće, oslikavaju se u mojoj majci.Bio je rat, zbog njega smo došli u Beograd.Tako mi je rečeno, ali nije bilo tako.Činjenice su se skrivale.
Bila sam djete od dvanaest godina i živjela u svojim snovima, a tata je bio idol i zvjezda mog života.Plakala i vrištala za njim, ljubila mu stope. A on, neosuđujem ga, neosuđujem ni moju majku mada bih realno morala,ali necu. Odvijao se paraleni život kojim su se karte otkrile prošle godine.
Složeno, ali neću o tom već  mojim mislima koje mi se vrzmaju u glavi.Život koji me je oblikovao  i oblikuje, a težim da se izbalansiram koliko je to moguće. Davati ljubav i nočekivati kambek, je plemenito, ali kad ta plemenitost preraste u čist egocentrizam i agresivnost, šta tad? Kako tad delovati? Kako zaštiti sebe? Da li ima zaštite? Koliko nam je potrebno  vremena da napavimo  pozitivan kambek?
Sukob sa realnošću: nedobijanja onolike ljubavi i pažne koja se pruža tokom celog downovog života.Agresija i egocenrizam.Ponavljane istih rečenica, dozivanje i strah, koji nije osnovan. Gde je Greška?
Greška u u količini pažnje i ljubavi, sebičnosti i nesocijalizaciji.Govorila sam: ta deca imaju svoj svet, treba da budu sa njima. Moji: on je poseban, on ima i srčane mane, osetljiv je bolestan. Vi ste ga napravili jos većim bolesnikom, nepruživši mu realnost. A ta realnost je sad na meni. Realizovati socijalizaciju downa, koji cjeli svoj život je podređen mojoj majci i njenim nesebičnim davanjem.Pitate se kako odjednom se sve to desilo, da li je bio celi zivot agresivan?
Nije bio, jer trideset godina je bila maska, koja se skrivala.Brak i razvod, bolest i nemoć su dale odgovor, saprale masku ispucalu od proreza. Infark, a malo potom i moždani udar, su okidači takoreci  spirači prljavštine.Nisu je očistili, treba sve to da se čisti, ali su je delimično saprali.
Osećanja downa su tu. Down posmatra celu situaciju, spiranja laži.Donekle spoznaje činjenicu realnosti, koju neželi da prihvati.Grči se, trese, jauče,hladnom vodom tušira, traži lekove da bi pobegao iz stvarnosti koja je tu, koju ne može prihvatiti. Njegov mozak je na nivou deteta od deset godina.Moja majka, žena na ivici ludila i života. Sama kriva za svoje stanje , nije znala da preseče kad je trebalo, nije imala snage.Prepustila se stihiji  vetrova, koji su se morali zavitlati u košavu i jednog dana utihnuti.Upravo tako, njen život je veter, koji je hujao duvao. Ona mu se predala, on je nosio, ali  kad je zakovitlao, gledala je realno ali bespomoćno.I onda,  ja  i moj beg iz porodice u brak.Nijma  otvorila karte, sebi zatvorila.I tako to biva, kad se otvore jedne otvore se i druge karte.Otvorile su se i moje.I moj kambek u porodicu, kad je realnost progovorila.I kako delovati?Gde prvo zabaciti udicu?
Realnost u dva pravca: Prvi – Ako majci nešto bude, down ostaje meni na staranje. Direk ide dom.Surovo.Realno.Drugi- takoreći prizvati majku realnosti, uložiti energiju priče i dela, koja će je povući  i okrenuti ka njenom životu, a down smestiti u boravak . Da li će prihvatiti oblikovanog nesocijalizovanog downa  u boravak? S kojim ću se problemima snaći?
Postavila pravce, ali ipak odlučila otići u socijalnu ustanovu postaviti pitanja. Koji dom – boravak za takvu decu odgovara? Kakva je saradnja  boravka  i socijalne ustanove? Kako se odvija plaćanje korišćenja boravka?  ……. od 8.30 do 12.30 radno vreme, posle samo hitni slučajevi. U 9.00 stigla , a ispred mene socijani slucaji pred vratima .., pitali su koliko košta kad  unutra plačem. Prolazili su minuti, sat već odavno istekao, posmatram ljude, olavka u ruci i crtam ritam života. Smeh, radost, tuga, bol …Svi na ivici isčekivanja,  da će dobiti  životnu odluku baš  iza tih vrata.
Dva sata čekanja, ulaska  u vrata zvana životna prekretnica. I ništa, odgovor na pitanje potraži te kod pravnice.Pravnica: idi te u dom, tamo će vam reći.Izlazim, i besna i ogorčena. Vetar mi  šiba u lice i kaže „Košava tek počinje“.

Laguna - Blog - Ivana Kuzmanović - Intimnost - Knjige o kojima se priča

Laguna - Blog - Ivana Kuzmanović - Intimnost - Knjige o kojima se priča

ljubav, navika, panika ili ...

Eh.. poceti od pocetka od price iluzije ili ljubavi ili ti, ne vidim ali kad progledam, sledi panika))

Inetrnet stvar imaginarnog, realnog i mozda bajkovite imaginacije.Dan kao svaki dan, slutio je specifično vjencanje i koje treba ljepo oslikati.U zanosu ljeta i atmosfere , radila sam ko iz sna,i jedan tren i jedan snimak, i jedna figura, jedan lovac. Slikam ga,a u meni leptiri, moj stomak se okrece, a on se smjeska, pozira jer zaboga on je kum i nista vise. Ah.Da bilo bih ah da moji osecaji nisu proradili, da moji leptiri se se nisu smirili, da li je ovo ljubav na prvi pogled ?Letelo je sve u meni.Gusenica se u leptira pretvorila , kao sto pile popuca ljusku od jajeta , tako gusenica otvori cauru i poleti. Posmatra, slika, hvatala koji pogled, boze da li je sudbina, sta je ovo, zasto ja ovako osecam nekog koga samo posmatram.Da li sam toliko zeljna ljubavi? Da li ovaj covek zna da voli? Moj mozak je kupio detalje, sitnice pokrete, gestove ... upijala sam, kao sto se dim cigarete upija u tkaninu, tiho i duboko. Bio je kum, merkao je sve, ali meni nije to bilo vazno, samo sam rekla hvala sto postoji ovakav covek koji pravi buru u meni, koji me pokrece bez dodira, samo pogled sa kojim mi nije bilo dobro... Moja iluzija, moja vera da postoji, magija ... eh i.. sta bi pitacete se vi ... Sanjam, pokrecem se, pronalazim ga na netu i saljem add i poruku:"Divno je poznavati lovca kao sto si ti. leptirica"
On:"zar lovci nemaju sesir sa peruskom na glavi :):) slatka si... treba ti deset dana da se javis..."

Ja:... gusenica u leptiricu pretvara se vremenom ... 
vremenom leptirica poleti, osvajajuci svet ...
cula joj se zamaglise...
mnostvo boja rasprhnu se krilima njenim  ...
leti, poleti, pa najbolji slet pravi dok je lovac krisom gleda ispod svojih naocara od leda ...
i shvata i masta da igra postoji, veruje u let i zelju za boljim ...
oseca poglede lovca tog, sreca se spojila u cinu tom...
jezero pred njom, s livadom oko nje...
leprsa po travi, sletove pravi, u mislima ceka lovca svog, da korakom krene ka njoj ...
ona mu bezi, vragalosto se kezi, lovac je vija i neda joj mira...
 On: "rijetko provjerim ovaj mail, slucajno sam vidio :)
steta, a ti pjesnicki raspolozena...."

Ja: "slucajno se sretosmo u gradu tom...
ni slutila nisam sta ce se zbiti na cinu tom...
u zivotu slucjane stvari  uvek su pravi osecaj, da poletis, letis i negde sletis.
tvoja intuicija leprsa u meni, osecam svaki pokret tvoj upucen ka zagrljauj mom ...
 intuicija je tvoja inteligencija, a inteligencija je osecaj koja daje moc ...,
posedujem i ja intuicij tu, da osecam da si uvek tu.
i kad  jesi i kad nisi tu,osecaj uvek ostaje isti, zelim te takakv kakav jesi  ti, na livadi u zelenoj travi, da sletove pravim,
da se vijam ka tebi a ti me vragaolasto gledis...
pronadji livadu, sumarak u blizini, ako ima potocic bilo bi sjajno i jedan dan u nizu odvoji za let, negde na pola puta bio bi zgoditak tek..."
 Ah sad vec postaje vruce i zagonetno i sta sad i kud sad, i moji osecaji koji disu, koji plove, koji me bude i pokrecu i govore, budi se pogledaj nebo iznad oblaka ... Pogledaj zivot, pogledaj ljubav, oseti i pruzi , bezuslovno voli .. siri se, radi i stvaraj, bez ogranicenja, jednostavno budi ono sto si ti tj, budi ja. Treznim se od sna uspavanog cetiri godine . Gledam, okrecem se i dolazim svesti, da ovo je znak koji mi daje snagu dase probudim i da nastavim tmo gde sam stala. Podrska mnogih, najvaznije roditelja i zelje da budem ono sto doista jesam stvaralac, umjetnik, dizajner ....
Zastacu ovde, pricacu, pisacu polako ima dosta toga dase iznese i ponese, zabelezi i podeli i sto je najvaznijie sve je stvarno i realno, malo mastoviti i maginarno, surovo, ali osecajno i zivotno ... nastavak sledi

 Sneg polako veje I ova zima je stigla. Ja ususkana s mojim detetom u narucju koji spava.Ljubav. Osecaj decije topline, iskrenoti I želje za sigurnim.Vreme ide I ono je bez uslovno I bezpremetno, a mi smo ti koji pokrecu vreme.Radom, radom I samo radom.Pre svega na sebi  I oko sebe.Taj proces se odvija čitav  život, citavo nase postojanje, a  ostaju tragovi koji disu. Dela.
Promiče pahulja, padajući na prozor pretvara se u kapljicu.Kapljica klizi lagano, ostavlj trag I nestaje.Divno.Zar ne? I ja ostavljam trag iskustva zivota, ljubavi , postojanja I moje Četiri godine …, a počelo je 2007 godine.
Pocetak Nove, najvljuje novo.Internet je uveliko ulazio na vrata nasih zivota.Negde sporije negde brze, sve u svemu kretalo se, najvljivalo novo, bolje, komunikativnije, a za sanjare tj imaginarce beskonacna prica nadrealnog.
Prica nebi pocela da mi je internet trebao u vezi posla, pa takoh odlucih da mi je eksplativije uzeti ADSL konekciju. I bi tako. Otisla, uzela instalirala I naravno ko dete kad dobije nesto novo neodvaja se od tog. Čačkam ja oko interneta, dopisujem se sa prijateljima preko msn-a.I naravno neko pametan kaze imas li skajp, odlican je I brzi, a mozes pricati I sa inozenstvom. E super ideja, sad cu ga instalirati. Otvorena za sve, nevidim prepreku ni u cemu, brzinom vjetra otvaram nalog na skajpu. Ne razmisljam o posledicama, jer svi smo mi isti, od krvi I mesa ? Komunikacija nam je potrebna da bi opstali.Na komunikaciji se zaniva opstanak vrste. Ma to I vrapci znaju.
Pricam ja tako sa mojim prijateljima, prihvatam I nove prijatelje.Sto da ne? Kako kazu ako se ne usudis, neces znati na cemu si. Malo po malo, mic po mic ulazim ja u dublju interakciju sa jednim grkom.Pricamo mi, razmenjujemo slike, javljau se lepi kometari I mali leptiririci. Moja volja da usavrsim engleski se znato ubrzava. I? Imas li kameru?, sledilo je pitanje jednog dana. Nemam, sta ce mi, oki je ovako. Mogli bi se vidjeti preko kam?, predlaze on, a meni dovoljan predlog I odoh kupiti.Jer boze dragi svidio mi se lik. Zaljubila se ja tra la la la.
Eto mene hitam , zajapurena sva, instaliram kameru I gledamo se mi I spikamo. Ja odlepila, novo otkrice, novo iskustvo. On bio u Beogradu, ima divna iskustva, prijatelje ,ali nece skoro u Bg, jedna od njegovih recenica.Kako je dobro imati nekog, a da ti nije stalno na glavom. Hahaha Moje misli odlepile, sanjam ja  more, on I ja ma idila, kako to biva u snovima…Bilo je tu svacega, te pomeri kameru malo levo, malo desno, te se odalji se, te pokazi noge …Sve u svemu ostalo je na tome, na mojoj strani.Misticna, zagonetna, nepokazujem  znakove na prve lopte,a on mi predlaze dolazak u Grčku na letovanje. Proslo je mesec  I po od naseg kuckanja da mi on predlozi Grčku.U mojoj glavi zbrka, bi ja ali viza papiri, ko ce dagarantuje za mene tamo …Nravno, On ce poslati garanciju sve. Čeprkam ja nešto po netu, trazim papire za vizu I sinu meni ideja, a sto se mi nebi videli napola puta? Makdeonija,Skoplje? Idealno, ako ima nesto   doci ce, ako nema nepucam ja u Grcku ni pod koju cenu. Ovo se zove, kad u iliziji proradi stavrnost  I upali se crvena lampica. Predlazem ja pola puta, Skoplje?Skeptican on, nebi on u Skoplje, on bi na granici sa Grckom.Pazi molim te, da nebih na granici.Igra se zakuktava, polako postajem skeptik I sumljiva.Nepristajem lako na varijatu granice, jer kako to biva, on nema gde u Skoplju da prenoci, ali ima druga koji ima kucu u gradicu blizu granice.Uff, nista ja tu ljepo nemirisem. I pocinje u meni kuljati detektivski duh. Ako su moje predpostavke tacne, ovde se radi o pranju roblja, takoreci ili ti trgovini ljudima. Nebude mi mrsko, kontaktiram frenda I zamolim ga da otvori svoj lazni nalog I da ga startuje. I?
Kosto mi je rekla moja intuicija , ista meta I sto odstojanje. Ah koje razocarenje, da li je moguce??? Da da moguce je, dvadest prvi vjek je.Čista realnost.Gde ja da naletim, ovako leprsava , polenta, ali sva sreca intelekt mi nezaostaje.
Recice te vi, I sta si ocekivala,to je normalno, privikni se. I jesam, privikla se.Idemo dalje.Pitate se kakve ovo sad veze ima sa cetiri godine. Ovo je samo uvodna prica. U Sta?
U upoznavalje mene I mog supruga.Nemoj nam reci da siga upoznala preko neta?? Posle ovog razocarenja tj iskustva, ja povlacim konce u komunikaciji sa nepoznatim licima putem skajpa.
Kao sav noramla svet, vi cete sebi postaviti pitanje, a gde je moja stvarnost? Gde su moji prijatelji? Da li  ih ja imam? Kako ja zivim, kad nisam za kompom?
Tu tek sledi prica koja traje punih trideset I dve godine. Tacnije punih dvadeste osam od kad je moj brat dosao na svet. Zastacu … ostavicu sebe I vas u mislima . A kad naveju pahulje, otvaraju se nove price, svima nama poznate, maje vise. Realne, duboke, koje oblikuju coveka, kao sto dete svojim malim prsticima oblikuje plastelin…